Utorak, Oktobar 13, 2009
Osnove fudbala
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4
SADRŽAJ:
TOC o "1-3" h z u 1. KARAKTERISTIKE TEHNIKE U FUDBALU
1.3 Vođenje unutrašnjom stranom stopala
3.1 Teorija fizičke kondicije se deli na:
1. KARAKTERISTIKE
TEHNIKE U FUDBALU
Fudbalsku tehniku smo podelili na šest poglavlja (stanica), onako kako mi radimo na otvorenoj zabavnoj školi fudbala. Ovo naravno nije klasična podela, jer pojedina poglavlja u fudbalskoj sistematizaciji su u stvari, deo jedne celine. U organizaciji naših škola bitan faktor su vremre i prostor, te upravo iz tog razloga smatramo da je ovakva podela najracionalnija, najekonomičnija, a za decu najinteresantnija. Za uspešno provođenje programa sigurno je da lideri i treneri snose odgovornost. Naš zadatak je da im priručnikom olakšamo rad, pokažemo širok izbor vežbi, igara i metoda ze rad. Stanice fudbala smo podelili:
- Primanje,dodavanje i vođenje lopte
- Udarci
- Specifični udarci i udarci glavom
- Dribling i finte
- Završnice i tehnika golmana
- Fudbalska igra,sa i bez zadataka
Pored ovih stanica pojedine
stanice igara imaju u sebi zastupljene fudbalske elemente, npr. komunikacija i
saradnja; nogotenis i nogokosarka; ravnoteza i stabilnost; preciznost, itd. U organizaciji škole, poglavlje br. 6-Fudbalska igra, sa i
bez zadataka, obavezno razdvojiti na dve stanice, gde će centralna stanica (br.12),
biti posvecena isključivo fudbalskoj igri, a jednu od ostalih stanica
iskoristiti za fudbalske igre sa zadacima. Osnovna metoda za obučavanje tehnike
kod uzrasta (8-10) je metod igre u kombinaciji sa sintetičkom metodom,dok kod
starijeg uzrasta (10-12), uz ove dve mozemo koristiti analitički i kombinovani
metod.
U sirokim prostorima razvoja fudbalske igre, TEHNICI FUDBALA, pripalo je prvo među prvim mestima. Dugo vremena tehnika je, u krugu znacajnih komponenti u fudbalskoj igri, izrazito dominirala. Što je fudbal vise evoluirao i sto su taktika i fizicka kondicija postajale sve znajcajnije, tehnika se, kao svojevrsna osnovna vrednost, sve vise potvrđivala. Dakle, kada je fudbal izasao iz okvira samo puke igre i uvrstio se u deo navika i kulture zivljenja velikog broja ljudi, i fudbalska tehnika postaje složenija sve vise zahteva ozbiljan, naučnoistraživački i multidisciplinarni pristup. Umesno vladanje tehnikom fudbala postaje jedan od najprioritetnijih uslova svestrane pripreme i harmonicnog razvoja fudbalera... Tehnika fudbala obuhvata mnoštvo raznovrsnih pokreta sa i bez lopte, koji se u igri, zbog prirode i bogatstva igre, na raznovrsne nacine ispoljavaju.
Činjenica, da se lopta, osim rukama (igraci u polju), može dodati svim delovima tela, na poseban način ilusrtuje raznovrsnost izvođenja ovog tehničkog elementa fudbala. Vrednost tehničkih sposobnosti fudbalera, najčešće se meri upravo po sposobnosti "mekog", lakog i racionalnog prijema lopte. Uglavnom, u fudbalu se lopte uspešno primaju na principima "klopke" i amortizacije.
Primanje lopte:
1. Glavom
2. Grudima
3. Nogom:
· Unutrašnjom stranom stopala
· Spoljnom stranom stopala
· "đonom"
· Sredinom stopala
· Natkolenicom
Slika 1.1 Primanje lopte grudima Slika 1.2 Primanje lopte glavom
Slika 1.3 Primanje lopte nogom
U prvom slučaju, reč je o prijemu
lopte koja iz vazduha pod raznim uglovima, pada na tlo, koja se neposredno
posle pada I odskoka poklapa nogama I tako se stavlja pod kontrolu.
U drugom slučaju, reč je o lopti koja se I kotrlja I dolazi iz vazduha, a koja se pokretima tela, prvo u suprotnom, a onda u istom pravcu leta lopte - amortizuje. I upravo, na osnovu načina I delova tela kojima se lopta primi, razlikuje se: primanje kotrljajucih lopti, primanje poluvisokih I visokih lopti u vazduhu, odnosno primanje visokih lopti unutrašnjom stranom stopala, spoljnom stranom stopala, (niskih I visokih) "đonom", sredinom stopala, natkolenicom, grudima, glavom…
Vođenje lopte:
- Glavom
- Nogom:
- Unutrašjnom stranom stopala
- Sredinom stopala
- Spoljnom stranom stopala
Slika 1.4 Vođenje lopte nogom Slika 1.5 Vođenje lopte glavom
Kada se, zbog nastupajućih zahteva dinamike igre, očekivalo da vođenje kao tehnički element izgubi u značaju, u praksi se dešava sasvim suprotan slučaj. Vođenje postaje sve značajnije sredstvo fudbalske igre, ukoliko se naravno svrsishodno i racionalno koristi. Uslov pravilnog izvođenja mnogih elemenata tehnike fudbala, upravo je prethodno besprekorno vođenje lopte. U vođenju ima i primesa udaraca, primanja, driblinga, oduzimanja... Reklo bi se da se vrhunska tehnika igrača ne moze ostvariti bez vrhunskih sposobnosti vođenja lopte. Lopta se moze voditi unutrašnjom stranom stopala, sredinom stopala, spoljnom stranom stopala, a u nekim slučajevima čak i –glavom.
1.3 Vođenje unutrašnjom stranom stopala
Ovakav način vođenja primenjuje se u laganom kretanju, kada se u blizini nalaze protivnički igrači. Takođe se primenjuje i u blizini protivničkog gola, pri brzim i kratkim promenama pravca kretanja, kao i u „bočnom“ vođenju, kada se lopta zadržava u svom posedu, a protivnik se zadržava na suprotnom boku. Ovakvim načinom, lopta se može voditi pravolinijski i u kružnoj putanji, pri čemu se za vođenje upotrebljava unutrašnji deo stapala jedne noge. Međutim, lopta se može voditi i u izlomljenoj, cik - cak putanji, kada se naizmenično vrši vođenje unutrašnjom stranom stopala jedne i druge noge. Pritom se vrši slični pokreti, kao i prilikom izvođenja udaraca unutrašnjom stranom stopala. U cik - cak kretanju lopta se zahvata po spoljnoj površini, iznad sredine i posle svakog udarca menja se pravac kretanja. Za vreme odnošenja lopte jednom nogom, težina tela je prenesena na drugu nogu, a trup je malo nagnut unapred.
2. POJAM TAKTIKE U FUDBALU
Taktika je reč Grčkog porekla, pojam, pod kojim se uopšteno uzevši, podrazumeva celishodno, umešno, svrsishodno postupanje pri radu i ophođenju. Taktiak je u stvari veština u izboru i određivanju načina i sredstava borbe za ostvarenje unapred postavljenih zadataka i ciljeva. Pod taktikom u fudbalu podrazumeva se unapred pripremljen, osmišljen i organizovan plan igre kojim se na najcelishodniji način koriste sve individualne, grupne i kolektivne vrednosti svoje i sve individualne, grupne i kolektivne mane protivničke ekipe. Najjednostavnije formulisano, taktika u fudbalu je dakle, način dejstva jednog tima s namerom i osnovnim opredeljenjem, da se suparnički tim pobedi ili da se u nadigravanju sa suparničkim timom obezbedi povoljan rezultat.
U svakoj sportskoj, pa i u fudbalskoj igri, taktika je nadgradnja koja, sa gledišta uspešnog ispoljavanja, u mnogome zavisi od tehničkih i fizičkih sposobnosti. To znači, da je složene zadatke taktike moguće učiti i primenjivati tek onda kada igrač, grupa igrača ili ceo tim steknu neophodan nivo tehničkih i fizičkih sposobnosti. Kako će i koju će taktičku zamisao jedna ekipa, grupa igrača, ili pojedinac, u toku igre primenjivati, zavisi od bezbroj faktora. Mnoštvo je razloga koji utiču na promenu i primenu određenog taktičkog plana u fudbalskoj igri.
Pored snage svog i protivničkog tima, odnosno vrednosti i mana svoje i protivničke ekipe. Na primenu određenog taktičkog plana utiče i kvalitet terena na kome se igra, dimenzije terena, atmosferske prilike, suđenje, važnost utakmice, plasman na takmičarskoj tabeli, propozicije takmičenja, mesto u kome se igra, publika pred kojom se igra... Repertoar stručnih prilaza taktici je neiscrpan. U preovlađujućem broju slučajeva taj repertoar zavisi od kreativnih sposobnosti fudbalera i stručnjaka, odnosno od njihove inteligencije i talenta.
Talenat u fudbalu može se definisati kao ispoljena sposobnost koja lako i jednostavno rešava sve taktičke zadatke, koji se onima, koji nisu talentovani jednostavno čine nerešivim. Dakle, talenat radi lako ono što drugima izgleda teško. Kada je taktika u pitanju, onda bez obzira koliko se ona međusobno prožimaju i prepliću, valja razlikovati telesne i mentalne sposobnosti.
3.1 Teorija fizičke kondicije se deli na:
- Pojam fizičke kondicije
- Snagu
- Brzinu
- Izdržljivost
- Okretnost
- Gipkost (pokretljivost)
Pod fizičkom kondicijom u fudbalu podrazumevaju se psihosomatska stanja fudbalera, odnosno funkcionalno stanje organizma fudbalera, pri čemu su fizičke i motoričke sposobnosti dobro razvijene, a nervna rezerve u dovoljnoj meri očuvane. Fizička kondicija se u fudbalu, ne retko i ne opravdano, često identifikuje sa treniranošću fudbalera. Treniranost je daleko širi pojam koji obuhvata: pored kondicione, istovremeno i tehničku i taktičku pripremu. Kondicija, tehnika i taktika su ravnopravni subjekti treniranosti, koji samo zajedno omogućavaju visoke i značajne sposobnosti za fudbalsko takmičenje.
Zadatak kondicione pripreme fudbalera je podizanje funkcionalnih i motoričkih sposobnosti na nivo optimalne pripremljenosti. Ta transformacija funkcionalnih i motoričkih sposobnosti se postiže primenom različitih metoda i sredstava treninga. Pri tome je veoma važno odabrati upravo one metode i sredstva treninga kojima se ostvaruje najviši nivo pozitivnih adaptacionih promena kod fudbalera. Da bi se to moglo ostvariti, neophodno je poznavati osnovne fiziološke mehanizme sposobnosti karakterističnih za fudbalere.
Snaga se najčešće određuje kao sposobnost savlađivanja spoljašnjeg otpora, tj. sposobnost suprostavljanja tom otporu, pomoću mišićnih naprezanja. U toku igre, fudbaler uglavnom u toku kretanja savlađuje sopstvenu težinu, težinu lopte i eventualno silu, koju u uslovima duel - igre prema njemu usmerava protivnički igrač. Usled toga on koristi sopstvenu snagu, u prva dba slučaja,da bi savladao inerciju sopstvenog tela i lopte,a u trećem slučaju, da bi se suprostavio nastojanju protivnika da dođe do lopte.
Razni počeci kretanja, ubrzanja, zaustavljanja u velikoj brzini, promene pravca kretanja, skokovi, udarci po lopti - najčešća su kretanja u kojima se ispoljava snaga fudbalera. U svim navedenim slučajevima, ona ima dinamički karakter. Nivo razvitka i specifičnost ispoljavanja snage u igri zavise od samog karaktera aktivnosti u toku igre. Treba istaći činjenicu, što je manja veličina otpora koji treba savladiti i što je veća brzina mišićne kontrakcije, to manji značaj ima nivo maksimalne snage. Međutim, to ne znači da i ona fudbalerima nije potrebna. Naprotiv, u svim slučajevima isufiscijentne muskulature, kao i u toku rada, naročito u pripremnom periodu, potrebno je i njoj posvetiti pažnju. Ipak, s obzirom na karakter aktivnosti u igri, fudbalerima je najpotrebniji onaj oblik snage, koji se ispoljava u najkraćem mogućem intervalu, tj. „eksplozivna snaga“.
Eksplozivna snaga predstavlja
opštu kvalitativnu sposobnost, karakterističnu
za one pokrete, koji zahtevaju ispoljavanje značajnih nervno - mišićnih
naprezanja, u što kraćem vremenskom intervalu. Nivo snage može da se poveća na
račun dva faktora:
- Na osnovu povećanja mišićnog obima
- Na osnovu povećanja nervno-mišićne reakcije
Slika 4.1 Snaga
Polazeći od karaktera fudbalske igre, može se reći, da se brzina u njoj ispoljava kompleksno, u više različitih formi. Postoje tri osnovna oblika ispoljavanja brzine i to su:
- Llatentno vreme motorne reakcije
- Brzina pojedinačnog pokreta
- Frekvencija pokreta
Mada je brzina kao fizička sposobnost genetski uslovljena, na nju se pravo -vremenim sistematskim radom može uticati u određenoj meri. Genetika je dokazala da postoje određena razdoblja u životu čoveka kada se neke nasleđene osobine mogu razviti. Međutim, potrebna je i adekvatna aktivnost koja će predispoziciju pretvoriti u realnu sposobnost, trajan kvalitet čoveka. U vezi sa tim, neophodno je, u cilju razvoja brzine još u pionirskom uzrastu, forsirati vežbe za razvoj brzine kretanja, a posebno za razvoj frekvencije pokreta. Razvoj brzine u sledećim uzrastima obezbeđuje se razvojem brzinske i eksplozivne snage, ali treba znati da već u petnaestoj godini, brzina trčanja dostiže oko 80% svog maksimuma.
Najčešće forme ispoljvanja brzine u fudbalskoj igri su:
- Brzina starta u prostoj situaciji
- Brzina starta u složenoj situaciji
- Startno ubrzanje
- Maksimalna brzina trčanja
- Brzina naglog zaustavljanja
- Brzina izvođenja elemenata tehnike
- Brzina taktičkog delovanja
Slika 5.1 Brzina Slika 5.2 Brzina
Driblinzi i finte predstavljaju zavaravajuće pokrete telom i radnje sa loptom, čiji je cilj da iznude reakciju protivnika u suprotnom smeru od onog u kome će lopta zaista biti odnesena, odnosno, da zbune protivnika i njegovu reakciju učine zakasnelom. Finte, veoma često predstavljaju prvi, pripremni deo driblinga, pri čemu se protivnik navodi u suprotni smer od onog u kome će lopta u drugom,izvršnom delu driblinga, biti zaista odnesena. Međutim, ponekad i sami fintirajući pokreti telom ili nogom, imaju efekat driblinga, i ako nedostaje pokret odnošenja lopte. Tako na primer, pojedini igrači toliko ubedljivo vrše zasuke ili otklone trupom, da se protivnik prosto sklanja ispred njih, očekujući pritom, i promenu pravca kretanja igrača sa loptom.
U grupu driblinga, u kome je finta istovremeno i dribling, spada i iznenadno propuštanje lopte kroz noge, kada lopta dolazi u susret igraču, a protivnik se nalazi neposredno iza njega. Mada nema odnosenja lopte, igrač koji treba da je primi, iznenada je propušta kroz noge i time za trenutak zbunjuje protivničkog igrača pored koga lopta prolazi. Za to vreme, igrač koji je izveo fintu, već sprintuje u suprotnom smeru i nesmetano prima loptu iza leđa protivnika
Driblinzi donjim delom tela:
- Unutrašnjom stranom stopala
- Spoljnom stranom stopala
- „Đonom“ sa povlačenjem lopte unazad
- „Đonom“ sa okretom za 180o
- „Rolanje“ đonom u stranu
- Bočni dribling
- Lažno zaustavljanje
- Preskakanje lopte
Slika 6.1 Finte Slika 6.2 Dribling
Pod izdržljivošću se podrazumeva sposobnost da se neka aktivnost vrši duže vremena, ez sniženja njene efikasnosti. rugim rečima, izdržljivost je sposobnost suprostavljanja zamoru.
Kada je reč o fudbalu, možemo reći da je to sposobnost izvođenja složenih motornih akcija u granično visokom tempu u toku cele igre. Obiman kompleks taktičkih i tehničkih akcija, koje izvode fudbaleri, postavlja organizmu povećane zahteve. Usled toga, neophodno je u cilju pravilnog programiranja treninga, poznavati elementarne biohemijske i fiziološke aspekte mišićne aktivnosti, kada je reč o razvoju ove sposobnosti.
Aktivnost mišića u toku izvođenja određene motoričke akcije omogućena je korišćenjem energije, dobijene razgradnjom ATP-a (energetsk rezerva). Može se reći, da je koncentracija ATP-a u mišićima gotovo uvek ista, mada su rezerve ATP-a dovoljne za izvođenje rada, samo u toku nekoliko sekundi. Da bi se mišići mogli kontrahovati u dužem vremenskom intervalu, rezerve ATP-a treba stalno da se obnavljaju. Postoje tri načina resinteze ATP-a:
- Pomoću energije koja se stvara prilikom cepanja kreatin fosfata (CP)
- Pomoću energije koja se oslobađa prilikom glikolitičkog raspadanja glikogena ili glikoze do mlečne kiseline (laktata)
-
Lepo opisano...Samo napred i puno sreće u fudbalskoj karijeri!
Ha, čitajući ove članke prisećam se mojih prvih koraka sa loptom :) Samo nastavi tako biće od tebe dobar trener.
Ha, čitajući ove članke prisećam se mojih prvih koraka sa loptom :) Samo nastavi tako biće od tebe dobar trener.
baja89.blog.rs
Dobar si, mozda stignes jednog dana do Super Lige ako ova pravila primenjujes u igri, a mozda te i Antic pozove za reprezentaciju:)
odlicno,sve pohvale autoru recite mi koju literaturu koristite
Dobro si krenuo...
читајући твоје блогове размишљам озбиљни да се посветим фудбалу :)
A maki sto nisi opisao igru kratkih pasova, to je veoma zastupljeno u nasem fudbalu
munze
bravo buraz za temu samo tako nastavi
Kolega poseti moj blog, da bih stekla uslov za izlazak na kolokvijum
poz
a kako slike da vidimo?????
Стоматология в Москвe eвропейские матрериалы
Стоматология в Москвe eвропейские матрериалы
https://americandental.ru/
Нам доверяют многие.Комплексный подход. Гарантия качества. Быстрое лечение. Услуги: Правильный прикус, Отбеливание, Восстановление зубов.
americandental.ru
